„Budi realan.“ - Rečenica koja nas najčešće zaustavi

„Budi realan.“

Koliko puta si to čuo kada si nekome rekao da želiš nešto svoje?

Izađeš sa idejom, uzbuđen jer si konačno nešto zamislio, a onda dođe:

„Ma nije to tako jednostavno.“
„Od čega ćeš živjeti?“
„Imaš siguran posao.“
„Nemoj rizikovati.“
„Šta će ti to?“
„Budi realan.“

I malo-pomalo, počneš da sumnjaš u sebe.

Ne zato što je tvoja ideja loša.

Nego zato što si je počeo gledati tuđim očima.

Ja znam taj osjećaj.

Kada sam počela da radim neke stvari mimo svog posla, nisam imala savršen plan. Nisam čak ni znala tačno šta želim da napravim. Znala sam samo da u meni postoji potreba za nečim više.

Imala sam osjećaj da moj potencijal nije iskorišten.

Da mogu više.

Da mogu učiti, stvarati, raditi sa ljudima, organizovati, pokretati stvari.

A ipak sam se plašila.

I nisam uvijek imala podršku.

Neki ljudi nisu razumjeli šta radim. Nekima je bilo neobično. Bilo je i komentara, šala i dobacivanja na račun mojih pokušaja. Pojedine kolege su se znale našaliti kada bih pričala o onome što radim.

I znaš šta je najteže?

Kada se ljudi oko tebe smiju nečemu što tebi znači.

Jer počneš da se pitaš:

„Možda stvarno pretjerujem?“

Ali onda sam shvatila jednu stvar.

Ljudi uglavnom daju savjete iz onoga što oni poznaju.

Ako neko cijeli život radi u sigurnom sistemu i nikada nije pokrenuo biznis, potpuno je razumljivo da će ti govoriti o sigurnosti.

Ako neko nikada nije rizikovao, govoriće ti o riziku.

Ako neko nikada nije pokušao, nabrajaće ti razloge zbog kojih neće uspjeti.

Ne zato što nužno želi loše.

Nego zato što je njegov okvir stvarnosti upravo ono što je on sam doživio.

I tu treba napraviti razliku.

Slušati savjet – da.
Živjeti tuđi strah – ne.

Ako želiš da pokreneš biznis, pitaj nekoga ko ga je pokrenuo.

Ako želiš da napraviš proizvod, razgovaraj sa ljudima koji su ga već plasirali.

Ako želiš da naučiš kako se dolazi do prvog klijenta, pitaj nekoga ko je do prvog klijenta zaista došao.

Jer nije isto kada ti neko kaže:

„To je nemoguće.“

i kada ti neko kaže:

„Teško je. Evo kako sam ja prošao kroz to.“

Prvi ti zatvara vrata.

Drugi ti pokazuje kako da ih otvoriš.

I ne, ovo nije priča o tome da treba nepromišljeno napustiti posao, uložiti posljednji novac i „samo vjerovati“.

Naprotiv.

Budi realan.

Ali neka tvoja realnost uključuje i ono što možeš postati.

Neka uključuje tvoje znanje.

Tvoje sposobnosti.

Tvoju energiju.

Tvoje ambicije.

Neka uključuje mogućnost da naučiš nešto što danas ne znaš.

Da počneš malim korakom.

Da radiš uz posao dok ne vidiš ima li tvoja ideja potencijal.

Da napraviš prvi proizvod.

Prvu uslugu.

Prvu radionicu.

Prvi razgovor.

Prvog klijenta.

Jer ne moraš imati sve odgovore prije nego što počneš.

Odgovori često dolaze tek kada kreneš.

Ja sam počela bez velikog novca.

Bez registrovanog biznisa.

Bez sigurnosti da će sve uspjeti.

Prva prilika došla je preko osobe koja je imala registrovano preduzeće i omogućila mi da realizujem uslugu kroz njihovo poslovanje, dok svoje još nisam imala.

To nije izgledalo spektakularno.

Ali meni je bilo ogromno.

Jer sam prvi put vidjela da ono što zamišljam može postati stvarnost.

I onda sam počela da gradim.

Korak po korak.

Danas znam da nije problem ako nemaš podršku baš svih ljudi oko sebe.

Problem nastaje kada zbog njihovog mišljenja prestaneš da slušaš sebe.

Zato sljedeći put kada nekome kažeš da želiš nešto novo, a on ti odgovori:

„Budi realan.“

nemoj odmah odustati.

Zastani i pitaj:

„Čija je to realnost?“

Njegova?

Ili moja?

Jer možda ti ne treba da budeš manje ambiciozan.

Možda ti samo treba bolji plan.

Možda ti ne treba da odustaneš.

Možda treba da naučiš.

Možda ti ne treba tuđa dozvola.

Možda ti treba prvi korak.

I možda će se neki ljudi smijati dok pokušavaš.

Neka.

Ne moraš ih ubjeđivati.

Radi. Uči. Gradi.

A onda pusti da tvoji rezultati kažu ono što ti više nemaš potrebu da objašnjavaš.

Budi realan.

Ali nemoj biti toliko „realan“ da zaboraviš koliko toga još možeš postati.